Перевод как путь к деколонизации и демистификации центральноазиатской литературы

Деталь обложки книги «Полдень», переведённой на английский язык Шелли Фэйрвезер-Вегой. Фото использовано с разрешения.

Шелли Фэйрвезер-Вега (Shelley Fairweather-Vega) — живущая в Сиэтле переводчица узбекской и казахской литературы, а также сертифицированная переводчица с русского на английский. Её переводы публиковались в ряде ведущих англоязычных журналов, и в прошлом году также вышли три её перевода книг узбекских и казахских авторов. Так как центральноазиатская литература пока плохо известна за пределами региона, Шелли не только переводчица, но и проводник между культурами.

Я попросил её поразмышлять об этих ролях, а также о том, что ждёт в будущем центральноазиатскую литературу в переводе. Далее следует обрезанная расшифровка нашего разговора.

Филип Нубель: Как вы стали работать с центральноазиатской литературой и языками? Это довольно редко случай среди литературных переводчиков англоговорящего мира.

Shelley Fairweather-Vega: It is too rare an occurrence! It was really an accident: the University of Washington, where I did my graduate studies, bundled Central Asian Studies in with Russian Studies. I began studying Uzbek under the guidance of Ilse Cirtautus, a legendary scholar and promoter of Uzbek literature. Later the Uzbek writer-in-exile Hamid Ismailov convinced me to work on some of his books, and introduced me to other Central Asian writers, which is how I met Zaure Batayeva, a tireless promoter of Kazakh literature.

My knowledge of Uzbek isn’t perfect, and my knowledge of Kazakh is scanty, but even the amount I do know is enough to give me a different perspective on translating the literature from that region – different from translators and readers who work only with Russian.

Шелли Фэйрвезер-ВегаЭто слишком редкий случай! На самом деле, это была случайность: Вашингтонский университет, где я училась после бакалавриата, объединил программу изучения Центральной Азии с программой русистики. Я начала учить узбекский под руководством Ильзы Сиртаутас [анг], легендарной исследовательницы и посланницы узбекской литературы. Позже узбекский писатель в изгнании Хамид Исмаилов [анг] убедил меня поработать над некоторыми его книгами и познакомил с другими центральноазиатскими писателями, и так я встретила Зауре Батаеву [анг], которая неутомимо пытается привлечь внимание к казахской литературе.

Моё знание узбекского неидеально, а казахского — мизерно, но даже этого мне хватает для другого взгляда на перевод литературы региона — не такого, как у переводчиков и читателей, работающих только с русским.

ФН: Расскажите нам о книгах, которые вы перевели недавно, и тех, которые скоро будут опубликованы. Вы сами предлагаете их издателям?

SFV: Two of them are by Hamid Ismailov, the ones I agreed to translate back in 2015. “Gaia, Queen of Ants” captured the imagination of an editor at Syracuse University Press when I sent it to them.

It’s a fascinating but disturbing tale of exiles trying to find their way in the world: a young man who is traumatised by ethnic conflicts in his childhood, in a country that must be Uzbekistan; an old woman who, it turns out, may have been the instigator of those conflicts; and an Irish woman who escaped the Troubles only to land in the middle of a war zone in Serbia and then a Central Asian prison. As you might expect, it doesn’t end well.

Шелли Фэйрвезер-Вега

Ismailov’s other novel, “Of Strangers and Bees”, is a homage to the Sufi literary tradition stretching back many centuries. One of its central characters is Avicenna, or Ibn Sino as the Uzbeks call him, who appears as a wandering stranger in different countries and centuries. That means the book is full of different story-telling styles, making it a challenge to translate. That one is coming out from Tilted Axis Press, which also produced Ismailov’s most recent novel in English translation, “Devils’ Dance.”

But the next one to come out, on October 1, is a Kazakh novel, “A Life At Noon”, by Talasbek Asemkulov. The author was a scholar of Kazakh history and culture, a musician who played the Kazakh string instrument, the dombyra. The novel is a slightly fictionalised retelling of his own life story. He grew up on the stories old men told over tea in the 1960s, and in the book, we all get to hear those stories. It’s unlike anything I’ve ever read before.

ШФВ: Автор двух из них — Хамид Исмаилов, их я согласилась перевести ещё в 2015 году. Я отправила «Gaia, Queen of Ants» («Гайя, королева муравьёв») в редакцию Издательства Сиракузского университета, и она захватила их воображение.

Это увлекательная, но тревожная история изгнанников, пытающихся найти своё место в мире: молодого человека, травмированного этническими конфликтами в детстве, в стране, которая очень уж похожа на Узбекистан; старой женщины, которая, как оказывается, могла быть зачинщицей тех конфликтов; и ирландки, которая спаслась от «Смуты», только чтобы очутиться в центре военной зоны в Сербии, а затем в центральноазиатской тюрьме. Как можно ожидать, заканчивается всё не очень хорошо.

Шелли Фэйрвезер-Вега

Другой роман Исмаилова «Of Strangers and Bees» («Чужие и пчелы») — это оммаж многовековой традиции суфийской литературы. Один из главных персонажей — Авиценна, или Ибн Сина, как его называют узбеки, предстающий странствующим чужаком в разных странах и столетиях. Это значит, что книга полна различных стилей повествования, что усложняет задачу перевода. Она выйдет в Tilted Axis Press, также выпустившем в английском переводе последний роман Исмаилова «Пляски бесов» [анг].

Но раньше всего, 1 октября [2019 года], выйдет казахский роман «Полдень» Таласбека Асемкулова. Автор был исследователем казахской истории и культуры, музыкантом, который играл на казахском струнном инструменте, домбре. Роман представляет собой слегка беллетризованный пересказ его собственной жизни. Он вырос на историях, которые старики рассказывали за чаем в 1960-х, и благодаря этой книге нам всем дано услышать эти истории. Она не похожа ни на что, что я читала раньше.

ФН: Насколько трудно переводить произведения центральноазиатских языков и культур, особенно когда речь идёт о местных культурных терминах или пословицах?

SFV I’m not sure it’s more difficult than translating from any other language, although Turkic languages like Uzbek and Kazakh have a structure extremely different from English. The culture behind those languages is less familiar to English-language readers because we just haven’t read much from that part of the world. Translation is always a strategic balancing act. A translator can alter the whole tone of a story just by choosing how to handle words such as dastarkhan or jigit. Do we explain those words, and if so, how much and how often? Italicise them? Do we leave no comment at all?

Because Central Asian languages use different alphabets – sometimes more than one different alphabet – there’s also the question of spelling. I’ve already mentioned Avicenna and Ibn Sino. And is it jigit or dzhigit? We have to consider at least three aspects when answering those questions. First, how will English-speaking readers pronounce the word, and will that be close to correct? Second, is there a spelling people already know and expect, and is there a good reason to violate those expectations? And third, how Russian is the spelling we’re considering? Because when we call the musical instrument, for example, a dombra, that’s the Russian spelling; Kazakhs pronounce and write it more like dombyra.

My spelling choices can inadvertently label something a Kazakh or a Russian phenomenon. We can’t avoid the Russian influence and perspective on Central Asia altogether, but we also need to be careful of making the Russian experience there the central, primary, and only lens through which we perceive these stories.

All these decisions determine how exotic the translated text will seem to the reader and how comfortable or uncomfortable readers might feel experiencing the story. But how comfortable do we want them to feel, anyway? The answer is different for every work, every author, and every publisher.

ШФВ: Не уверена, что труднее, чем для любого другого языка, хотя структура тюркских языков, как узбекский и казахский, сильно отличается от структуры английского. Культура, стоящая за этими языками, меньше знакома англоязычным читателям, потому что мы просто читаем мало книг из этой части мира. Перевод — всегда упражнение в стратегической балансировке. Переводчик может изменить тон всей истории одним решением: как обращаться с такими словами, как «дастархан» или «джигит». Объяснять ли эти слова и если да, то как подробно и как часто? Писать их курсивом? Вообще не комментировать?

Из-за того, что в центральноазиатских языках используются разные алфавиты — иногда больше одного алфавита, — встаёт и вопрос записи этих слов. Я уже упомянула Авиценну и Ибн Сину. А jigit или dzhigit? Отвечая на эти вопросы, нам нужно задуматься минимум над тремя аспектами. Во-первых, как англоязычные читатели произнесут слово и будет ли этот вариант близок к правильному? Во-вторых, существует ли уже известное и ожидаемое написание и есть ли хороший повод эти ожидания нарушить? И в-третьих, насколько «русское» рассматриваемое нами написание? Потому что, например, когда мы называем музыкальный инструмент dombra, это написание скопировано с русского; казахи произносят и записывают его скорее как dombyra.

Когда я выбираю определённую транскрипцию, я непреднамеренно могу показать, что некоторое явление — «казахское» или «русское». Мы не можем абсолютно уйти от русского влияния и взгляда на Центральную Азию, но мы должны быть осторожны, делая русский опыт центральной, главной и единственной призмой, через которую мы смотрим на эти истории.

Все эти решения определяют, насколько экзотическим переведённый текст будет казаться читателю и насколько комфортно или некомфортно читателю может быть взаимодействовать с историей. Но насколько мы хотим, чтобы им было комфортно? Ответ свой для каждой работы, каждого автора и каждого издательства.

ФН: Как, по вашему мнению, англоговорящая аудитория и СМИ интерпретируют такую литературу?

SFV: It might be too soon to tell. Central Asian literature is still an exotic beast, a curiosity. I get the sense that people are more likely to appreciate it for its rareness than for its actual literary merits – but the art, the stories, are what I like best, and what I hope people will pay attention to. I’d love to move readers away from thinking, “how unusual!” to thinking “how beautiful!”

ШФВ: Возможно, отвечать на этот вопрос ещё рано. Центральноазиатская литература пока остаётся экзотическим существом, диковинкой. Я чувствую, что люди, вероятно, больше оценят её необычность, чем действительные литературные достоинства — но я больше всего люблю искусство, истории, и надеюсь, что они будут замечены. Я бы хотела сделать так, чтобы читатели думали не «Как необычно!», а «Как прекрасно!»

ФН: Делают ли центральноазиатские правительства или институции достаточно для того, чтобы пропагандировать литературу своих стран в переводе?

SFV: We’re seeing more efforts along these lines lately, but still nothing like Russian writers have with the Institut Perevoda [a Russian state-sponsored institute for literary translation] and active literary agents. Unfortunately, Central Asian countries have inherited Soviet-style bureaucracies that extend to the literary world and come with opaque rules governing who gets attention. In Kazakhstan, the government decided last year to fund the translation and publication of a volume of poetry and a volume of prose to promote Kazakhstan’s culture abroad. But rather than translators, publishers, and readers, it was mainly bureaucrats who made the decisions about what to include.

I haven’t heard of any government-led efforts in Uzbekistan. In 2018, I had the privilege of helping to judge a contest for translators of Uzbek literature, and I was excited to see what young Uzbek translators picked to translate. Out of dozens of samples I reviewed, there were only about six authors whose work was represented, all men who wrote in the early decades of the Soviet era. Those stories seem to have been the only ones these young translators thought deserved their attention. If that’s what they’re spending time on, how are readers from outside supposed to discover anything else?

I’d love to see governments and cultural organisations in Central Asia promoting not just the classics, which do remain too little known in the West, but also exciting new writing by a more diverse group of authors.

ШФВ: В последнее время можно заметить больше прилагаемых усилий, но ничего подобного тому, что есть у российских писателей, —  Институт перевода [спонсируемая государством российская организация литературного перевода] и активные литературные агенты. К сожалению, центральноазиатские страны унаследовали советскую бюрократию, которая простирается и на литературный мир со своими непрозрачными правилами касательно того, кто получает внимание. В Казахстане в прошлом году правительство решило профинансировать перевод и публикацию тома поэзии и тома прозы для продвижения казахстанской культуры за рубежом. Но решения о том, что включить, принимали в основном не переводчики, издатели и читатели, а бюрократы.

Я не слышала о каких-либо правительственных инициативах в Узбекистане. В 2018 году мне выпала честь помочь с судейством на конкурсе переводчиков узбекской литературы, и мне очень хотелось увидеть, что выберут для перевода молодые узбекские переводчики. В десятках рассмотренных мною работ было представлено только около шести авторов, и всех из них были мужчинами, писавшими в ранние десятилетия советской эпохи. Кажется, что эти молодые переводчики думали, что их внимания заслуживают только такие авторы. Если они тратят своё время на это, как должны читатели из других стран открыть для себя что-нибудь ещё?

Я бы очень хотела, чтобы правительства и культурные организации в Центральной Азии продвигали не только классику, которая действительно пока мало известна на Западе, но и потрясающие новые работы, создаваемые более разнообразной группой авторов.

ФН: Каких авторов из Центральной Азии вы бы хотели порекомендовать читателям — в переводе на английский или нет?

SFV: I’m glad you asked! The biggest deal right now is that an English version of a Kazakh historical saga, Rollan Seysenbayev’s “The Dead Wander in the Desert”, is coming out soon, translated by John Farndon and Olga Nakston. Seysenbayev's book addresses some of the same themes that “A Life At Noon” does, though from a different point of view. Furthermore, J. Kates has translated a volume of poetry by Aigerim Tazhi called “Paper-Thin Skin.”

Right now I’m working with some less known Kazakh authors who have written amazing things. Zaure Batayeva and I are compiling an anthology of recent short stories by women who write either in Kazakh or Russian. One of those authors, Lilya Kalaus, has a hilarious, touching novel called “The Last Hope Foundation” about love, ghosts, and the operations of a western non-profit in present-day Central Asia. Kalaus worked with another of those authors, Zira Naurzbayeva, to write a very good pair of children’s adventure stories based on Kazakh myths and legends. And Dastan Kadyrzhanov, following a career in Kazakh politics, has written a novel in free verse about the spiritual crisis in his country after the collapse of the Soviet political system, which is surprisingly funny and erudite.

I’d love to help them share their insights and their creative work with a wider audience. That’s the best part about being a translator.

ШФВ: Я рада, что вы спросили! Крупнейшее событие сейчас — на английском скоро выйдет казахская историческая сага Роллана Сейсенбаева «Мертвые бродят в песках» в переводе Джона Фарндона и Ольги Накстон. В книге Сейсенбаева затрагиваются некоторые из тем «Полудня», но с другой точки зрения. Кроме того, Дж. Кейтс перевёл том стихов Айгерим Тажи под названием «Бумажная кожа».

Прямо сейчас я работаю с менее известными казахскими авторами, написавшими потрясающие вещи. Зауре Батаева и я составляем антологию новых рассказов, написанных женщинами на казахском или русском. Одна из этих авторок, Лиля Калаус, создала уморительный, трогательный роман под названием «Фонд последней надежды» о любви, привидениях и деятельности западных некоммерческих организаций в современной Центральной Азии. Вместе с другой из авторок, Зирой Наурзбаевой, Калаус написала пару очень хороших приключенческих рассказов для детей, основанных на казахских мифах и легендах. А Дастан Кадыржанов после карьеры в казахской политике написал роман верлибром о духовном кризисе в его стране после краха советской политической системы, и он на удивление смешон и показывает значительную эрудицию.

Я бы очень хотела помочь им поделиться своим пониманием и творческой работой с более широкой аудиторией. Это лучшее, что есть в работе переводчика.

Начать обсуждение

Авторы, пожалуйста вход в систему »

Правила

  • Пожалуйста, относитесь к другим с уважением. Комментарии, содержащие ненависть, ругательства или оскорбления не будут опубликованы.